„Priđite ivici“, rekao je. „Bojimo se“, odgovorili su. „Priđite ivici“, rekao je. Došli su. Gurnuo ih je… i oni poleteše. Guillaume Apollinaire
Verujem da su vam simptomi anksioznosti već dobro poznati i zato o tome neće biti mnogo reči u ovom tekstu. Svima je poznato šta je to i kako se manifestuje. To je veoma lako istražiti i ljudi vole time da se bave jer žele da otkriju šta im se tačno dešava. Međutim, ono što ovaj tekst nudi jeste otkrivanje onoga što se nalazi iza, ili, bolje rečeno, ispod anksioznosti. Dakle, bavićemo se uzrocima a ne posledicom, jer jedino na taj način i takvim pristupom se možemo rešiti ove neprijatnosti.
Anksioznost je definitivno poremećaj koji postaje sve češći i gotovo da ne postoji osoba koja nije čula za njega. Već ovde moram stati, jer mislim da je važno razjasniti jednu stvar. Naime, na reč „poremećaj“ ljudi reaguju veoma negativno, neki se čak ljute ili odbijaju sam naziv. Međutim, ono što ovaj naziv sugeriše jeste da je u organizmu trenutno nastao disbalans, tj. da se prirodni tok poremetio. Ova reč ne predstavlja osudu ili pak bolest, već je tu da potvrdi da je prirodno stanje čoveka da bude zdrav, da se oseća dobro, da se raduje, da voli i da postoji prirodna tendencija da se ovome uvek vraća. S tim na umu, anksioznost nije ništa drugo do prekid normalnog toka funkcionisanja ljudskog organizma.
Da li ste znali da anksioznost počinje mnogo pre nego što se pojavi prvi telesni simptom po kome je prepoznajete? Počinje onog trenutka kada izaberete da neprijatnu misao ili neželjenu emociju gurnete pod tepih. Kada biste pod tepih stalno gurali smeće da ne biste morali da se pozabavite njime, ono bi u jednom trenutku počelo da smrdi i da izvire iz tepiha. Saplitali biste se stalno i možda se i povredili. Tako je i sa našim nesvesnim, ono takođe ima ograničen kapacitet koji teži da se stalno prazni. Ovo čini kako biste mogli da se osećate mirno i bezbrižno i da znate da su vaše misli i osećanja u skladu i da ste u balansu. Svaki put kada vaše misli, ponašanja i osećanja nisu u skladu, a vi odlučite da ne radite na ponovnom uspostavljanju balansa, ova pometnja se premesti u nesvesno. Tu čeka trenutak kada ste pod stresom, kada više pažnje i kontrole usmeravate ka spolja. Tada kao da čuvare nesvesnog uposlite na drugom mestu i otvorite prolaz svemu što se tu nalazi i što se dugo skupljalo. I tada osećanja koja ste potiskivali naviru kao armija kojoj je teško suprotstaviti se. Trenutak kada to pokušate je zapravo trenutak u kome nastaje ono što opsujete kao anksioznost. Naš organizam funkcioniše savršeno i za naše najviše dobro i zato mu verujte. Problem nastaje kada mu mi stanemo na put.
Anksioznost, dakle, nije ništa drugo do borba sa prirodnim procesom našeg organizma da se isprazni kako bi uspostavio balans, povratio snagu i mir i nastavio da bude zdrav, jer je to njegovo prirodno stanje.
Da li ste spremni da mu se sklonite sa puta?
Strah je potpuno normalna i prirodna stvar. To je ono što nas sprečava da poletimo tigru u zagrljaj ili da se bacimo s litice i pokušamo da poletimo. Glavna funkcija straha je održanje života, zbog čega nam je on veoma važan i koristan. Govori nam gde treba da budemo oprezni, na čemu možda treba da radimo, u šta ne bi trebalo da se upuštamo. Zanimljivo je da strah i anksioznost imaju iste simptome, a zapravo su suštinski potpuno drugačiji. Međutim, razlog zbog kog se anksioznost ili panični napadi ponovo javljaju jeste upravo strah. I to strah da će do toga doći. Dakle, kada prvi put osetimo anksioznost najkorisnije je shvatiti da postoji nešto što smo potisnuli i dozvoliti mu da izađe kako bismo mogli da radimo na tome. Ali najčešće se dešava da posle paničnog napada ljudi ostanu u strahu od sledećeg. Zapamte to kao traumatično iskustvo i, pošto pamtimo po emocijama više nego po bilo čemu drugom, ovaj trenutak ostaje duboko urezan u nama. I onda kreće strepnja i vrtenje ukrug od sledećeg do sledećeg napada ili osećaja anksioznosti. Naš mozak radi na takav način da, kada o nečemu razmišljamo, on šalje hormone u naše telo koji odgovaraju tim mislima. Ako mislimo o sreći, radosti, ispunjenosti, veselom raspoloženju, čak iako to ne osećamo, naš mozak počinje da šalje serotonin, takozvani hormon sreće. Isto se dešava i sa negativnim osećanjima. Ovo znači da je odgovornost za svaki sledeći napad panike samo na nama. Moramo preuzeti tu odgovornost svesno i doneti odluku da ćemo raditi u skladu i zajedno sa našim telom i nikad više protiv njega.
… Sve je u rukama čoveka, a sve mu ispred nosa uzmiče samo zbog njegovog kukavičluka… i zanimljivo je čega se sve ljudi boje. Novog koraka, svoje vlastite nove reči oni se boje. F. M. Dostojevski
4 stvari koje morate da prestanete da radite kako biste se oslobodili straha
1. Borba
Kada osetite anksioznost najgora stvar koju možete da radite je da se borite protiv toga. Glavni razlog zašto je do ovakvog osećaja uopšte došlo je zato što ste se borili sa nekim osećanjima koja niste želeli da prihvatite i proživite. Ne radite to opet, pogotovo u momentu kada organizam više ne može da izdrži i traži pražnjenje. Što više otpora pružate, anksioznost postaje veća. Ovo možete prekinuti samo tako što ćete dozvoliti tim impulsima da prođu.
2. Izbegavanje
Izbegavanje mesta, ljudi ili radnji tokom kojih ste osetili anksioznost je neće umanjiti. Naprotiv, dovešće do još većeg straha jer ćete stalno biti u iščekivanju gde i kada sve ona može da se pojavi. Zapamtite da anksioznost nikada nije uzrokovana spoljašnjim faktorima. Njen početak je uvek u vama i za to nikada ne možete pobeći od nje.
3. Analiza
Stalnim razmišljanjem o svojim strahovima zapravo ne činite mnogo da ih rešite. Preterano bavljenje ovim dovodi do stanja analiza–paraliza. Počinjete da se vrtite ukrug, strahovi postaju veći a vi se osećate izgubljeno. Ljudi će postati fenomenalni eksperti svoje bolesti, pritom se ne baveći rešenjem nimalo. Strah se razbija delanjem, ne razmišljanjem o njemu.
4. Somatizovanje
Ukoliko uopšte ne razmišljate o onome što osećate i disocirate se od toga potpuno, simptomi će početi da izviru na druge načine, kroz telo. Tako može doći do neobjašnjivih glavobolja, pojačanog rada srca, tenzije, visokog pritiska. Ovim vaše telo pokušava da vas dozove da mu pomognete da reši nešto što je ostavljeno po strani. Nemojte ga ignorisati.
Sada preostaje samo jedna stvar koju možete da uradite
Razmislite o nekoliko prethodnih nedelja. Šta se to neprijatno desilo s čim niste želeli da se suočite? Koja to moguća osećanja krijete duboko u sebi i ne date im da se ispolje? Da li vas je nečeg stid? Budite iskreni prema sebi. Dozvolite sebi da osetite šta god da je potrebno. Da vaše telo misli da je to nebitno ili nepotrebno ne bi vam slalo signale da to rešite.
Pokušajte sledeći put kada osetite anksioznost da joj zahvalite. Recite to srcem i spremnošću da čujete šta ima da vam kaže. Zapamtite u ovim trenucima vaše telo radi za vas i za vaše najveće dobro, vi samo treba to da prihvatite. Ono već zna u čemu je zapravo problem, zna i rešenje, ali od vas ne može da dođe do njega. Iako je ovo jedno izuzetno neprijatno stanje, dovodi do veoma pozitivnih promena. Nekada je potrebno da na teži način naučimo lekciju i iz nje se uzdignemo i razvijemo. Oslušnite lekciju koju treba da naučite. Neka vas prolaze sve te neprijatne misli i emocije, prepustite im se jer one su vaše i žele vam dobro. Otpustite grč koji osećate u telu i onda pustite da kroz njega prolazi sve ono što ste sklanjali. Neka vaše misli dolaze i prolaze slobodno. Osetite sve te nagomilane emocije, neka prođu kroz vaše telo i ispune svoju svrhu konačno. I kada sve prođe, znaćete šta treba da promenite i onda hrabro krenite u to.
Ne zaboravite, anksioznost je vaša borba protiv prirodnog funkcionisanja tela i jedino što možete da učinite da ona nestane jeste da se prepustite.
4 činjenice o anksioznosti koje je veoma važno da znate
1. Niko nikad nije umro od napada panike, niti izgubio kontrolu nad svojim mislima ili ponašanjem.
2. Napad panike nije uvod ni u jednu psihičku bolest.
3. Najgore što se ikada desilo jeste da osoba padne u nesvest od silne borbe tj. umora; pritom se nikada nije desilo da se iko povredio, jer ne gubimo svest već nam treba odmor zbog iscrpljenosti organizma i to naše telo zna i „pada pažljivo“.
4. Anksioznost samo pokušava da nam kaže da nešto u životu moramo da rešimo.
Onaj ko se nečega boji, tom nečemu upravo daje moć da njime vlada. Maurska izreka
