Teško je biti dobar roditelj. Napraviti decu je lako, a biti dobar roditelj je najteža stvar na svetu. Deca ne dolaze sa uputstvom za upotrebu. Svako dete je na svoj način drugačije, što dodatno otežava stvar kada hoću da budem dobar roditelj.
Imam dvoje divne dece od 7 i 10 godina, i malo je reći da ih obožavam. Koliko me to osećanje prema njima inspiriše da budem dobar roditelj, toliko mi otežava da jasno iscrtam granice, napravim prostor u kome postoje pravila za njihovo dobro. Bio sam od onih roditelja koji misle da je dobro decu ponekad malo lupiti po zadnjici. Sećam se svakog puta kada sam udario svoje dete, čak i posle pet godina od kada sam to poslednji put uradio. Shvatio sam da je to bila moja nemoć da se nosim sa njihovim „neprihvatljivim“ ponašanjem.
Pre tri godine sam se razveo i postalo je još „izazovnije“ jer razvod nije prošao lako. Loši odnosi između mene i bivše supruge dodatno su otežavali ulogu roditelja i opteretili moju decu. Nije problem ono što sam svesno radio i govorio već ono čega nisam bio svestan, a deca vide i jedno i drugo. Kada sam bio u lošem stanju, kao i bivša supruga, deca su najviše ispaštala zbog naših svađa. Tek posle edukacije 2015. na Coaching Akademiji za profesionalnog Coach-a shvatio sam da naučeno mogu da primenim na roditeljstvo.
Sve počinje sa dobrim stanjem, kako sa klijentom tako i sa decom, prijateljima, kolegama, partnerima… Jedino je bilo važno da budem u dobrom stanju, a sve ostalo je onda lako jer kada nisam u dobrom stanju onda ništa ne postoji od onoga što znam i umem. Ključno je disanje. Ljudi obično ispadnu iz dobrog stanja kada prestanu da dišu zbog situacije koja se dešava. Tada mozak blokira i naše ponašanje je svedeno na nagone i životinjske instikte. Nekako sam smislio iz svog iskustva da je to strategija udri, lezi, beži. To je sve što smo sposobni u lošem stanju. Da se posvađamo, blokiramo od šoka, pobegnemo. Mnogo dobrih opcija, zar ne?
Kada sam u dobrom stanju, onda sam sposoban da razmišljam na kreativan način bez obzira na spoljašnje okolnosti. Naravno da to nije uvek slučaj, samo se trudim da bude što češće i to je jedino važno.
Moja deca su moja budućnost i kada mene ne bude. Ko zna kakav će biti svet za 20, 30, 40 i više godina? Svet se menja toliko brzo da jedino što mogu da ih naučim je da razmišljaju kreativno, budu dobri ljudi i da se pobrinu za sebe. Da stalno rade na sebi, da svaki dan postaju bolji nego što su bili juče i da se jedino porede sa sobom a ne sa drugima. Za sve ostalo će se sami snaći, kao i svi mi.
Umesto da se trudim da ih zaštitim od povreda, poraza i razočarenja (kojih će uvek biti), fokusiram se da ih naučim životne lekcije koje sam ja naučio kroz sve povrede, poraze, neuspehe, razočarenja, kao i kroz dobre stvari koje su mi se desile u životu. Jer na kraju krajeva, svako od nas je zbir svojih poraza i pobeda i to nas čini ljudima kakvi danas jesmo.
Ovo su neke od stvari koje učim svoju decu:
Odgovorni ste za sopstvene postupke.
Bez obzira šta ste uradili ili ko vas je „naterao“ da to uradite, činjenica je da ste to učinili i da ste za to odgovorni. Nemojte kriviti nikog drugog za svoje loše postupke. Imate izbor. Pažljivo birajte.
Moja najvažnija lekcija je bila kada sam doneo lošu poslovnu odluku i založio stan mojih roditelja i napravio finansijsku katastrofu. Tek kada sam preuzeo odgovornost za taj promašaj našao sam način da saniram štetu koju sam napravio.
Verujte svom instinktu.
Ako dobijete čudan, neprijatan osećaj u stomaku – nešto nije kako treba. Verujte tom osećaju. To vam intuicija govori da stanete, povučete se, ponovo razmislite šta radite i pokušate nešto drugo. Ako vam je teško da donesete odluku, oslušnite svoju intuiciju. Uvek će vas usmeriti na pravi put. Verujte joj!
Dan kada sam otišao od bivše supruge je bio dan kada sam dobio osećaj u stomaku da je kraj, da trošimo jedno drugome život i da moram da prekinem agoniju u kojoj smo svi bili.
Uvek budite ljubazni, bez obzira šta se događa.
Svi biju neku bitku. Ne znamo kakve su priče drugih ljudi i uopšte nije naše da znamo. Ali treba da budemo ljubazni. Nikada ne znate kada će neki mali ljubazni gest potpuno promeniti neku osobu. Svetu je potrebno više ljubaznih ljudi. Budite ljubazni i zapamtite da treba da budete takvi iz ljubavi, a da ništa ne očekujete zauzvrat. To je prava ljubaznost.
Svaku priliku koristim da budem ljubazan jer po tome me ljudi najlakše zapamte, čak i kada su izazovne situacije.
Ne plašite se da kažete ne.
Ljudi će očekivati da uradite nešto što vi zapravo ne želite. Jednostavno recite ne. Ne vole svi da čuju reč ne i možda ćete neke ljude iznervirati kada je izgovorite, ali će vas više poštovati u budućnosti i počeće da poštuju vaše vreme. To su samo neki od razloga zbog kojih treba da učite češće da kažete ne. Nikada nemojte osećati krivicu zato što ste morali da kažete ne. Najpre i iznad svega poštujte sebe. Meni je to došlo kroz životno iskustvo i lako mi je da kažem ne, verovatno sam potrošio skoro sva da :).
Treba da znate kada treba da odete.
Nažalost, u životu srećemo nasilnike i ljude koji pokušavaju da nas omalovaže. Nemojte se spuštati na njihov nivo. Uvek budite bolja osoba i udaljite se od njih. Pokušaj svađe ili tuče sa ovim ljudima samo će prouzrokovati neželjenu brigu, stres i ljutnju. Nisu vredni toga. Dva minuta koliko vam je potrebno da se udaljite spasiće vas doživotnog žaljenja i kajanja. Godinu i po dana nisam imao kontakt sa rođenim bratom jer smo kreirali odnos pun nerazumevanja i optuživanja. Dozvolio sam da vreme prođe i da naš odnos redefinišemo i podignemo na mnogo bolji nivo.
Svet čine razni ljudi i u tome je lepota.
Nikada ne procenjujte knjigu po koricama. Bogati, siromašni, srećni, tužni, beskućnici, elita itd. Treba da budete svesni jedne činjenice – svi smo mi ljudi. Vi niste savršeni. Imate mane. Imaju ih i svi drugi. Ponašajte se prema ljudima onako kako očekujete da se prema vama ponašaju i prihvatite ih onakvima kakvi su. Život me je naučio da najbolji odnosi i prijateljstva dolaze tek kada prestanem da etiketiram i osuđujem na prvu loptu.
Ono što posedujete vas ne određuje.
Posedovanje stvari vas ne čini bogatim, ljubaznim ili boljim od ostalih. Često su oni koji imaju najviše najnesrećniji. Stvari ne znače ništa. Nažalost, posedovanje stvari često dovodi do velikih dugova, koji opet prouzrokuju stres i strepnju. Budite zahvalni za male, jednostavne stvari. One su najznačajnije. Tek kada sam doživeo finansijski brodolom bio sam slobodan da razumem da sam ista osoba i da mogu svoj život da usmerim u drugom pravcu koji nije samo vijanje za materijalnim stvarima. Shvatio sam da je važan balans između duhovnog i materijalnog blagostanja ključ za sreću. Sada kada zarađujem novac na poslu na kom postajem bolja osoba znam da sam uspeo.
Morate verovati prvo u sebe.
Prvo u sebe a onda sve ostalo – bilo u anđele, univerzum, boga…
Zapamtite da je suprotnost verovanju strah, a život u strahu je iscrpljujuć. Vera će vam dati snagu, i kada verujete uvek ćete posezati za zvezdama i znati da možete biti sve što poželite. Verujte u sebe. Trebalo mi je mnogo vremena da počnem da verujem u sebe, da verujem da sam dovoljan i da verujem da mogu da postanem ono što želim. Vredelo je!
Nikada ne odustajte.
Ako postoji nešto što zaista želite da uradite ili probate, treba to da uradite ili probate. Ako ne uspete iz prvog puta, ponovite! Nastavite da ponavljate sve dok ne uspete. Ne dozvolite da vas neuspeh zaustavi. Vaši snovi su važni. Ako ih se ne plašite, nisu dovoljno veliki. Život je previše kratak da bismo žalili zbog neostvarenih želja. Nikada se ne predajte! Ja imam spisak od 50 stvari koje želim da uradim, vidim, naučim, ostvarim u narednih 10 godina i neću odustati dok sve ne realizujem.
Ja nisam stručnjak za roditeljstvo već samo neko ko obožava svoju decu i trudi se da bude dobar roditelj. Znam da sam grešio i da ću grešiti u budućnosti, to je neizbežno. Jedino želim da svojoj deci dam ljubav, pažnju i poštovanje kako bi izrasli u dobre ljude a za ostalo će se sami pobrinuti. Ono što im ja dajem je moje iskustvo i moja istina a oni će naći svoju kroz sopstveno iskustvo.
Stara izreka kaže da iver ne pada daleko od klade. Naša deca su naša slika. Da li biste bili ponosni na svoje dete ako bi bilo isto kao vi kada poraste?
Šta vi mislite, čemu moramo da naučimo našu decu?
Milan Vukašinović
