Koliko sam samo puta čuo da je ego loš, a siguran sam da ste i vi. Kao da je to neka bolest koje se treba rešiti. Šta god mi mislili o egu, on je deo nas, što pre to shvatimo i prihvatimo bolje po nas. Ego je deo nas kao i dupe. Ego je loš isto koliko i dupe.
Ako razmišljamo o dupetu iz ugla da samo prdi i sere onda je to katastrofa. Ako uzmemo veću sliku, tj. šta dupe jeste kao deo celog ljudskog organizma, onda je to skroz druga priča. Isto je tako i ego kao poseban deo zajeban i ostavlja loš utisak. Ako smo vođeni egom, onda je to kao da smo vođeni dupetom, da idemo kroz život tako što prdimo i seremo i baš nas briga za sve ostalo. Ako je ego u službi duše to je skroz druga stvar. Duša primarno zna da pripada nečemu većem od nje, porodici, društvu, planeti… Ego je orijentisan na preživljavanje, priznanja i lične ambicije. Duša je orijentisana na viziju toga šta želimo da kreiramo u svetu, što je veće od nas.
Nezdravi ego može da sklizne u dve krajnosti. Jedna je da misli da smo više od onoga što jesmo i manifestuje se kroz aroganciju, sebičnost, narcizam. Druga da misli da smo manje od onoga što jesmo i manifestuje se kroz samoosuđivanje, depresiju, samokritičnost, manjak samopouzdanja i samopoštovanja. Ovo može da nas vodi u pohlepu, strah i strategiju lezi, udri, beži. Duša je najdublji deo nas i predstavlja poseban kvalitet naše emocionalne, intelektualne energije i njihov intenzitet. Duša je naša jedinstvena životna energija, naša „duboka struktura“. Na nju ne utiče okruženje, društvo, porodica. Ona se ispoljava kao deo nas koji želi da doprinosi stvarima koje su iznad i veće od nas. Kada je ego u službi duše onda ona može da se iskaže i ostvari kroz doprinos boljem svetu.
Niko ne može 24 sata i sedam dana u nedelji biti lep i pametan, jedino je važno da se osvestimo da je ego dobar ako dobro upravljamo njime. Ego je dobar sluga a loš gospodar. Možete da verujete da je jedino dobar ego, mrtav ego, a možete i da razmislite o ovome što sam napisao. Vaš život – vaša stvar, pa kako god odlučite – super.
