Da li želite za 10 godina da se radujete životu koji ste proživeli?
Ako je odgovor da, onda obratite pažnju na obrasce ponašanja koji vam nisu korisni i promenite ih. Svaki beskoristan obrazac ponašanja koji imate, prepreka je na vašem putu ka sreći i vreme je da ga promenite i pozdravite se sa njim.
Obrasci ponašanja predstavljaju ponavljanje istog ponašanja bez obzira na to jesu li primereni trenutnoj situaciji ili nisu. Dešava se da ljudi rade poslove koje ne vole jer su dobro plaćeni i svaki put kada menjaju posao fokusirani su na novac a ne na posao koji će rado raditi. „Nije neki posao ali je dobro plaćen“ ili „Da izdržim do penzije pa ću uživati od ušteđevine“. Koristan obrazac je kada imaš odgovor na pitanje šta je to što bi voleo da radiš do kraja života i da budeš srećan s tim. Novac onda postaje posledica a ne cilj.
Predlažem vam da prestanete da:
Impresionirate druge pretvaranjem da ste nešto što niste
Može se desiti da se za 10 godina upitate zašto ste pokušavali da budete nešto što niste. Zašto ste potrošili toliko vremena (svog života) na pretvaranje da biste se dopali nekom zbog ko zna čega. Zašto ste morali da idete sa maskom kroz život i time sprečavali da vaša iskra zasija punim sjajem. Možda se ne biste dopali svakom, ali biste se sigurno dopali pravim ljudima, kao neko ko je iskren i autentičan. Mnogo manje energije treba da biste bili iskreni i autentični jer na duže staze pretvaranje jako iscrpljuje i na kraju ipak maske padnu.
Prihvatate društveni model uspeha
Da li vam društvo nameće model uspešnosti?
Mi mislimo da je uspeh ono što vidimo na televiziji, internetu ili oko nas. Sigurno poznajete nekoga od rodbine, poznanika, komšija ko je „uspešan“ na način na koji je to samo kod nas moguće. Mi određujemo šta je uspeh. To je naša individualna stvar i različita je kod svake osobe. Biti uspešan ne mora da bude isto kao biti bogat i slavan. To je samo stereotip društva u kome živimo.
Vi određujete šta je za vas uspeh. Koje principe treba da poštujete, koja iskustva treba da steknete i šta je vama važno.
Samo uzimate od drugih
Uspešan i srećan život je u interakciji sa drugima, deljenju sa ljudima koji su vam važni. Kada primate, važno je da umete i da dajete: svoje vreme, energiju, novac, ljubav… Neki ljudi misle da mogu samo da uzimaju, ali ako ne daju, na kraju ostanu izolovani i emocionalno prazni. Siguran sam da svako od vas može da se seti barem nekoliko takvih osoba.
Dok dobijamo od drugih, to nam daje kratko zadovoljstvo, a samo kada vraćamo davanjem, to nam daje trajnu radost. Pomagati nekome korisno je vama, jer bez obzira na to koliko bila mala ta pomoć, osećaćete se dobro što ste u prilici da pomognete.
Verujete da je posao život
Vaš posao je važan deo vašeg života, ali to nije vaš čitav život. Za većinu ljudi posao je prvenstveno sredstvo za zarađivanje novca radi ostvarivanja nekog cilja, ali često dozvoljavaju takvom poslu da dominira njihovim životom. Čak i nakon radnog vremena pričaju o poslu i o njemu razmišljaju. Možda iz razloga što nisu baš zadovoljni poslom pa osećaju potrebu da se žale kako su nesrećni i kako bi želeli da prestanu da rade taj posao.
Postoje ljudi koji toliko mnogo rade kako bi stekli bogatstvo da zanemaruju važne ljude u njihovim životima. Onda stignu u tačku života gde se kaju i dali bi sve što su stekli da vrate ono što su zanemarili i propustili. Steve Jobs je nažalost najbolji primer. Treba da zapamtimo da posao jeste deo života i isto tako da shvatimo da je to važan deo i da nije svejedno šta radimo. Što smo stariji, mi shvatamo da je život mnogo više od zarađivanja novca. Život je putovanje i pronalaženje svrhe, a posao treba da bude sredstvo da se ispuni ta svrha. Zato je važno da radite ono što volite i da vaš posao bude ispunjenje svrhe vašeg življenja. Kada počnete da radite ono što volite i tako da zarađujete dovoljno, onda više nikada nećete ni imati osećaj da radite. Jer ne postoji uspeh ako ne uživaš u životu.
Potiskujete osećanja
Osećanja su deo nas. Osećanja imaju veze sa našom dušom, sa onim što je najljudskije u nama. Kad smo pod stresom, kad dugo tugujemo ili živimo u strahu, a to ne rešavamo, otvaramo put ka bolesti. Potiskivanje osećanja plaća se zdravljem. Suočavanje sa potisnutim osećanjima je suočavanje sa onim što mi stvarno jesmo, sa našim pravim ja, zato i jeste tako važno. Možemo trčati, ali ne možemo pobeći od svoje istine.
Bilo da se osećate dobro ili loše u vezi sa nečim, treba da oslušnete poruku koja se prenosi i da preduzmete šta treba. Ako ignorišete osećanja, plivaćete suprotno unutrašnjim plimama i to će na kraju prouzrokovati kajanje.
Zanemarujete svoje snove
Svi mi, još dok smo bili deca, imamo snove koje bismo želeli da ostvarimo tokom života. I pored toga, jako mali broj ljudi nastoji da prati svoje snove i da ih ostvaruje. Često vam okruženje „pomogne“ u tome da poverujete da je vaš san nerealan ili da je previše rizičan da biste pokušali da ga ostvarite, da niste dovoljno dobri da ga ostvarite. Šta god, mnogo je primera za negativna programiranja iz okoline. A uvek kada zapostavite svoj san, odustanete od njega iz različitih razloga i izgovora, samo otežavate sebi život u budućnosti i postajete sve nesrećniji i prazniji.
O čemu god da sanjate (o putovanju svetom, sopstvenom poslu…) bićete daleko zadovoljniji kasnije ako pokušate, bez obzira na ishod, nego ako nikada ne pokušate.
Izbegavate promene
Ljudi imaju strah od promene. Virdžinija Satir rekla je da je nagon ka istom jači od nagona za preživljavanjem. Ta strategija je pomogla našim precima koji su živeli u pećinama da sačuvaju život, nagon ka istom, poznatom, čuvao ih je od predatora. Naš um je kreiran da nas zaštiti a ne da budemo srećni. Mnogo se od tada promenilo, na sreću, nabolje po ljudski rod. Problem je što nam je mozak ostao isti, praistorijski, pa je potrebno mnogo mentalne i duhovne snage da prevaziđemo te prastare obrasce. Treba imati hrabrosti da pravite promene u svom životu s vremena na vreme, da napredujete kao biće.
Pokušavamo da zadržimo status quo i da igramo na sigurno. Svet oko nas menja se tolikom brzinom da je igrati na sigurno najgora opcija. Promene su neizbežne, a mi samo treba da ih pratimo i od njih napravimo progres za sebe, u suprotnom su nam razočarenje i frustracija zagarantovani.
Promena može biti zastrašujuća i neće uvek biti prijatna, ali nastojanje da je sprečite da se dogodi je poput pokušaja da zaustavite sunce da izađe ili zađe – to je nemoguće. Umesto toga, morate se suočiti sa njom i kontrolisati je tako da je pretvorite u svoj napredak, umesto da bežite od nje, jer pobeći ne možete.
Uzimate prijateljstva zdravo za gotovo
Dobrih prijatelja nema mnogo i neprocenjivo su vredni pa se tako prema njima treba i ponašati. Zanemarivanje i podrazumevanje prijateljstva vodi samo u gubljenje istih. Koliko ste prijatelja izgubili u poslednjih 5 do 10 godina jer ste podrazumevali prijateljstvo? Koliko puta ste hteli da ih pozovete, vidite, pa ste odlagali za sutra i tako prođu meseci i godine? Razmislite ko su vam bili prijatelji pre 5 do 10 godina, a ko su vam danas. Ko će vam biti prijatelji za 5 do 10 godina sa načinom na koji se danas odnosite prema njemu.
Pokažite prijateljima da ih cenite, odvojte vreme da učvrstite prijateljstva i imaćete prave prijatelje za čitav život. Kako starimo, naš krug prijatelja se smanjuje te je jako važno da čuvate prijateljstva koja su vam važna.
Nervirate se za svaku sitnicu
Stvari oko nas događaju se nezavisno od nas, a mi jedino možemo da kontrolišemo naše reakcije na te događaje a ne same događaje. Život ne možemo da kontrolišemo u nekim segmentima, a dosta toga možemo i tu treba da nam bude fokus.
Opustite se, problema će uvek biti i to je dobro znati jer misliti drugačije je naivno. Glumac Entoni Hopkins je rekao: „Ne očekujem ništa i prihvatam sve. To život čini mnogo lakšim.“ I to je dobra strategija. Uz takav stav život može prijatno da vas iznenadi i donese vam mnogo lepih poklona.
Zato se opustite, živite život i u njemu uživajte, budite zahvalni na onome što jeste.
Ne živite u sadašnjosti
Često dozvolite sebi da živite ili u prošlosti ili u budućnosti i time propuštate svu radost u sadašnjosti. Jedino što imate je sadašnji trenutak. Prošlost je sećanje a budućnost još ne postoji.
Iz prošlosti možete učiti i možete planirati ono što tek dolazi. Život možete zaista živeti samo u jednom vremenu, a to je sadašnjost. Mi jesmo ta sadašnjost, svet je ta sadašnjost i sve je ta sadašnjost. Život nam se sada događa i ako ovo ne shvatimo na vreme, možda ćemo se za 10 godina pitati gde nam je prošao život.
Milan Vukašinović
