Ako ste mislili da je Gandi rođeni lider i da je osvojio nagradu kao najbolji student, veoma ste daleko od istine.
Ne samo da je Gandi bio prosečan učenik, bio je i veoma tih i stidljiv tinejdžer. Ništa od toga ga nije sprečilo da postane „otac Indije“.
Sjajno je znati da je gotovo svaki genije potekao iz prosečnog okruženja i bio osrednjeg imovinskog stanja. Ni Gandi se nije razlikovao od njih.
RAZOČARANJE PORODICE
Rođen u porodici srednje klase, Gandije imao nisko samopoštovanje kada je bio mlađi. Zbog nesigurnosti retko se zadržavao posle nastave kako bi se družio sa školskim drugovima. Imao je strah da će ga odbaciti.
Isti problem je nastavio da ga proganja u nesrećnom braku (kada je imao samo 13 godina) jer se njegova mlada dama teško navikavala na njegove ljubomorne i oštre ispade. Ni u školi nije bio uspešan. Nakon borbe da završi srednju školu, on kreće da studira medicinu, da bi doživeo veliki neuspeh i bio prinuđen da prekine studije. Na tom univerzitetu je proveo samo pet meseci. Nastojeći da glumi njegovog anđela spasioca, porodica je odlučila da ga pošalje u Englesku da studira pravo, smatrali su da će mu to usmerenje odgovarati. Prikupili su sva sredstva i poslali Gandija u London da bi počeo ispočetka.
GANDI U LONDONU
Teško se prilagođavao na vreme u Londonu, koji mu je takođe bio problem, pa su ga kritikovali zbog neadekvatne garderobe i lošeg engleskog jezika.
Međutim, Gandi je išao glavom kroz zid. Radio je veoma mnogo, nastojao je da sve nadoknadi. Čak je počeo i sa dodatnim aktivnostima, kao što je učenje francuskog, plesa, violine i dikcije. Takođe je garderobi dodao nekoliko odela.
Kako ga je život šibao, polako je počeo da gubi sav svoj novac.
Kako bi uštedeo nešto novca, odrekao se hotela u zamenu za manju sobu i išao je peške umesto da se vozi javnim prevozom. Čak je i ishranu promenio i umesto engleske hrane počeo da jede vegetarijansku. Još je zanimljivije da su te novousvojene navike bile osnova za Gandijevo učenje o zdravlju i životu kasnije.
PRVO POJAVLJIVANJE U SUDU
Činilo se da se London nije uklapao u Gandijevu viziju. Bio je nestrpljiv da se vrati u domovinu. Odmah nakon što je položio ispite vratio se, da bi ga sačekala vest da mu je majka umrla dok je putovao.
Odmah zatim doneo je odluku da napusti Bombaj kako bi zaboravio na žalost. Život ga je ponovo iznenadio. Zbog nedovoljnog poznavanja indijskog prava, imao je poteškoće da dobije slučajeve. Kada je konačno dobio jedan, u poslednjem trenutku ga je obuzeo strah od javnog nastupa i napustio je sudnicu iznenada, ostavljajući kolege da se bave slučajem. To je bilo potpuna katastrofa.
KAKO JE POSTAO ONO ŠTO JE ZAISTA BIO – PREKRETNICA
Potpuni neuspeh koji je doživeo kao advokat ga je ponovo vratio kući. Kako su mu braća pomagala, Gandi je odlučio da ode u Južnu Afriku i da postane sveštenik, s tim da je ženu i dva sina morao zbog toga da ostavi u domovini.
Ni Afrika mu nije donela sreću. Umesto da postane sveštenik, shvatio je da je pozvan da zastupa u građanskoj stvari koja je zahtevala dobro poznavanje računovodstva i detaljnu pravnu analizu. Život i ozbiljna diskriminacija Indijaca u zemlji su prinudili Gandija da donese odluku: da li će se spakovati i napustiti Južnu Afriku, ili će ostati i zastupati stranke. Jednoga dana sve se promenilo.
Dok je bio u kupeu prve klase voza kojim je putovao u drugi grad, naređeno mu je da pređe u vagon za teret. Kada je odbio, silom su ga izbacili iz vagona. Dok je čekao u sledećem vagonu u koji je mogao da uđe, preplavile su ga misli o trenutnim prilikama.
Odjednom je shvatio da uprkos tome što je menjao zemlje i ono čime se bavio, nikada nije mogao da se suoči sa izazovima koji su ispred njega bili. Bio je okrutno iskren prema sebi i priznao sebi da ga kukavičluk i bežanje od strahova nikada nigde neće odvesti. Odlučio je da pomogne ljudima da se bore za prava koja zaslužuju.
ADVOKAT I BORAC ZA LJUDSKA PRAVA
Počeo je mnogo da radi na tom predmetu, pažljivo je proveravao njegove detalje. Zahvaljujući ovoj marljivosti i sposobnosti da shvati teška vremena, naučio je mnogo o samom predmetu i uprkos kaznenoj prirodi spora uspeo da ubedi svog klijenta i suprotnu stranu da se poravnaju van suda.
Sposobnost da reši predmet donela je Gandiju poštovanje indijske zajednice i zamoljen je da odloži povratak kući kako bi im pomogao u slučaju koji je trebalo da se pojavi, a odnosio se na borbu za prava indijskih doseljenika u zemlji. To je ubrzalo njegovo uključivanje u politiku.
Zalagao se za političke pregovore sa britanskim vođama koje je smatrao sebi jednakima, rad sa ljudima koji su pripadali različitim kastama, religijama i nacionalnostima kako bi se ostvarila harmonija u svetu, zatim za borbu za nezavisnost zemlje i postizanje najviših standarda za svoj narod. Sav njegov rad vezan za građanska prava, nezavisnost Indije i aktivno propagiranje ljubavi i mira ne bi bili mogući da nije bilo njegovog čvrstog uverenja da svi ljudi imaju sposobnost da se menjaju iznutra u potrazi za onim što je ispravno.
MA ŠTA DA STE, UVEK MOŽETE IZABRATI DRUGI PUT
Možda da Gandi nije bio tako stidljiv, introvertan i neuspešan ne bi mogao da se razvije zahvaljujući samo jednoj pomisli – „Dosta je.“ Dok je čekao sledeći vagon bukvalno je promenio sebe i preokrenuo sve samo jednom mišlju.
Ne možete prekinuti bilo koju naviku polako. Morate odlučiti da budete drugačiji ako želite da imate nešto što nikada niste imali. Dosledan rad i istrajavanje su Gandiju dali sposobnost da se zalaže za mir u nemogućim okolnostima.
U ma kojoj situaciji da ste sada, imate moć da promenite sve samo primenjujući ispravno razmišljanje.
Ostavite svoje neuspehe po strani i naučite iz ovih fenomenalnih priča koje bukvalno mogu da vam promene život na bolje.
„Jednom je neka žena došla kod Gandija i zamolila ga da kaže njenom sinu da prestane da jede šećer. Gandi je zatražio od žene da ponovo dovede dečaka za nedelju dana. Tačno nakon nedelju dana žena se vratila, a Gandi je rekao dečaku „Molim te, prestani da jedeš šećer.“ Žena se zahvalila Mahatmi i, dok se okretala da krene, zapitala ga zašto te reči nije izgovorio nedelju dana ranije. Gandi je odgovorio „Zato što pre nedelju dana nisam bio prestao da jedem šećer.“
NEISPRIČANA PRIČA
Dok je Mahatma Gandi putovao malim vozom uzbrdo ka Dardžilingu dogodio se jedan incident. Dardžiling je brdska stanica u Indiji, a do nje ide mali voz. To je pruga uskog koloseka. Dok se voz kretao uzbrdo, lokomotiva se otkačila od vagona. Tako je lokomotiva nastavila napred, a vagoni su krenuli da idu nizbrdo.
Zamislite brdoviti teren sa vagonima koji se klizaju nizbrdo. Vladala je velika panika jer su ljudi bili između života i smrti. Svakoga trenutka vagoni su mogli da padnu sa brda tako da se putnicima ni kosti ne bi mogle pronaći. To su bili Himalaji.
Dok je svuda okolo vladala panika, Mahatma Gandi je diktirao pisma i rekao prijatelju koji je beležio pisma (Čovek koji je Gandija učio svetoj knjizi, Bhagavad Giti, kada se vratio iz Južne Afrke. I bio je sa njim 40 godina kao njegov tutor i pisar); zvao ga je Bangalori jer je bio iz Bangalora, „Bangalori, zapiši ovo.“
Njegov prijatelj je rekao „Bapu (otac, tako se obraćao Gandiju), da li znaš šta se događa? Možda nećemo preživeti. Sada smo između života i smrti. Vagoni se kreću unazad i ništa ne može da ih zaustavi, idu sve brže.“
Da li znate šta je Mahatma Gandi rekao? Rekao je „Pretpostavimo da se spasemo, ispostaviće se da smo izgubili svo ovo vreme. Ako umremo – umrli smo. Ali ako budemo spaseni, izgubili smo tako mnogo vremena. Zato hajde, zabeleži šta ti diktiram.“
Drhtavim rukama pisar je zabeležio ono što mu je diktirao.
Njegov prijatelj je imao običaj da kaže „Vidi ovog starca; ne bi protraćio ni trenutak svog života.“
http://simplecapacity.com/2015/02/mahatma-gandhi-the-untold-story/
