Dragi 17- godišnji ja,
Kada se sutra tvoji snovi o Lejkersima ostvare, moraš da smisliš način kako da uložiš u budućnost tvoje porodice i prijatelja. Ovo zvuči jednostavno, i možeš pomisliti da to nije nešto važno, ali odvoji malo vremena da o tome više razmisliš.
Rekao sam da uložiš.
Nisam rekao da daš.
Dozvoli da objasnim.
Jednostavno davanje materijalnih stvari tvojoj braći, sestrama i prijateljima može ti se učiniti kao dobra odluka. Voliš ih, i oni su uvek bili uz tebe tokom odrastanja, tako da je jedino ispravno da sa njima deliš uspeh i sve što dolazi sa tim. Tako da kupuješ im kola, veliku kuću, plaćaš im sve račune. Želiš da žive lep, udoban život, jel da?
Ali doći će dan kada ćeš shvatiti da bez obzira što si verovao da radiiš pravu stvar, ti si ih kočio.
Razumećeš da si se starao o njima jer si se ti zbog toga osećao dobro, tebe je činilo srećnim da ih vidiš nasmejane i bez brige o svetu – i to je bilo krajnje sebično od tebe. Dok si bio zadovoljan sobom, polako si ih činio zabrinutim zbog njihovih snova i ambicija. Dodavao si materijalne stvari u njihov život, ali si im oduzeo najdragoceniji dar od svih: nezavisnost i rast.
Shvati da postaješ glava porodice, a to uključuje donošenje teških odluka, čak i kada ih ni braća ni sestre ni prijatelji ne razumeju u to vreme.
Ulaži u njihovu budućnost, nemoj samo da daješ.
Koristi svoj uspeh, bogatstvo i uticaj ih dovedeš u najbolju poziciju da shvate svoje snove i pronađu svoju istinsku svrhu. Školuj ih, obezbedi im razgovore za posao i pomozi im da postanu lideri po zasluzi. Drži ih na istom nivou napornog rada i posvećenosti koji su tebe doveli tu gde si i gde će te eventualno odvesti.
Pišem ti sada kako bi odmah započeo ovaj proces, kako ne bi morao da se suočavaš sa bolom i borbom izazvanim njihovim odvikavanjem od zavisnosti koju si ti omogućio.
Ta zavisnost jedino vodi ka besu, neraspoloženju i ljubomori svih, uključujući i tebe.
Kako vreme ide, videćeš kako se nezavisno razvijaju i imaju svoje ambicije i sopstvene živote, a kao rezultat toga tvoj odnos sa svima njima biće mnogo bolji.
Toliko je toga o čemu bih mogao da ti pišem, ali sa 17 godina, znam da ti ne drži pažnju da do kraja pročitaš dve hiljade reči.
Kada ti sledeći put budem pisao, osvrnuću se na izazove mešanja porodičnih veza sa poslom. Najvažniji savet koji ti mogu dati je da se postaraš da ti roditelji ostanu roditelji a ne menadžeri.
Pre potpisivanja tog prvog ugovora, osmisli pravi budžet za svoje roditelje – onaj koji će im omogućiti da divno žive dok razvijaš svoj posao i obezbeđuješ ljudima dugoročni uspeh. Tako će deca tvoje dece i njihova deca moći da ulažu u njihovu budućnost kada dođe vreme.
Tvoj život će se promeniti, i stvari će ti veoma brzo doći. Ali dozvoli da ti se slegne malo kada legneš uveče u devet, nakon devet sati treniranja.
Veruj mi, organizovanjem stvari od početka izbeći ćeš more suza i duševnu bol, nešto od toga preostalo je do dana današnjeg.
S ljubavlju,
Kob
Text preuzet sa sajta addicted2success.com
