Svako pre ili kasnije doživi neki veliki gubitak. Ako je to neko koga volite, šta mu tada govorite? Kako mu pružate podršku i utehu? Ako ste vi ta osoba, kako nastavljate dalje sa životom?
To je tema fantastično korisne knjige „Opcija B“ direktorke poslovanja kompanije Facebook Sheryl Sandberg. Ova, inače, srećna i uspešna žena je izgubivši voljenog supruga Davea Goldberga iz prve ruke osetila kako život u danu može da se okrene naglavačke.
Nakon izlaska iz teške krize, odlučila je da zajedno sa prijateljem, psihologom Adamom Grantom, napiše uputstvo za prevazilaženje razornih životnih nedaća, koje bi drugim ljudima koji su pretrpeli slične gubitke mogli biti od pomoći da da nastave dalje sa svojim životom.
Lekcije „Opcije B“
Bez obzira na bol, tugu i gubitke, vreme ne možemo da zaustavimo. Život se oko nas odvija bez obzira na to šta se u nama događa, tako da i posle najvećih životnih poraza, čovek mora da nauči da se izbori i vrati u kolosek.
Kada je život postavio takav izazov pred Sandberg, ona je osmislila strategiju od devet koraka za novo pokretanje:
- Prihvatite da je „tuga težak saputnik“
- Čuvajte se „P.U.T-a“
- Zovite stvari pravim imenom
- Ne preispitujte – samo radite
- Vodite dnevnik i odajte sebi priznanje čak i za „male pobede“
- Uložite trud u „post-traumatski rast“
- Ne dozvolite da vas tuga nadvlada
- Poštujte jedinstveni senzibilitet dece
- Priznajte sebi da je moguće voleti ponovo
Prihvatite da je tuga zahtevan saputnik
Jedanaest godina nakon venčanja, Sheryl Sandberg i Dave Goldberg su ostavili svoje dvoje dece kod bake i deke i otišli na odmor u Meksiko, gde je jedan njihov prijatelj slavio rođendan.
U petak uveče, Goldberg je odlučio da ode u teretanu. Pošto ga nije bilo neobično dugo, supruga i brat su krenuli da ga potraže i pronašli njegovo beživotno telo na podu teretane.
Dali su mu veštačko disanje i pozvali hitnu pomoć, ali niko više nije mogao da učini ništa za njega.
Sandbergova je osetila najveći bol u svom životu. Njen prijatelj, psiholog Adam Grant, tešio ju je govoreći joj da može da pronađe način da se brže oporavi, ojača i pogura bol da brže prođe i garantovao joj da će opet biti srećna.
Posle tako jakog udarca, kako je i sama rekla „jedva je mogla i da stoji na nogama“, a kamoli razmišlja o budućnosti, ali je imala jasan podsetnik da život ide dalje – svoju decu.
Prihvativši tešku istinu da je ostala bez muža, a njena deca bez oca i shvativši da je tuga težak saputnik, otvorila je vrata „opciji B“.
Čuvajte se „P.U.T-a“
Sandberg se tokom svog oporavka trudila da primeni znanja terapeuta Martina Seligmana, koji smatra da ljude koji pokušavaju da nastave dalje posle velikog gubitka, najviše koče tri stvari:
-
- „Personalizacija“ – uverenje da je sve vaša krivica.
- „Univerzalnost“ – uverenje da će nemili događaj negativno uticati na sve sfere vašeg života.
- „Trajnost“ – uverenje da vam nikad neće biti bolje.
Kada odbacite ova uverenja, možete krenuti napred.
Vodite dnevnik i čestitajte sebi na „malim pobedama“
Odavno se zna za terapeutski efekat vođenja dnevnika. Ta korisna navika naročito je dobra za one koji su pretrpeli velike gubitke, jer im pomaže da sagledaju postepeni napredak koji ostvaruju iz dana u dan. To im vraća veru da će jednog dana ipak moći da se vrate normalnom životu i pomaže da bolje i objektivnije sagledaju stvari.
Uložite napor u „post-traumatski rast“
Postoje različiti tipovi ljudi. Neki ljudi pate od posttraumatskog poremećaja ili depresije nakon traume, dok se drugi oporave i postanu jači nakon gubitka. Iako zvuči nemoguće, pokušajte da sagledate ono što vam se dogodilo kao lekciju i nešto što će na kraju pozitivno uticati na vaš odnos prema sebi, životu i ljudima do kojima vam je stalo.
Ne dozvolite da vas tuga nadvlada
Ako sebi uskratite zabavu, nećete postići ništa. Pronađite način da se razonodite, da se „izgubite“ u nekim zanimljivim aktivnostima, da radite ono što volite. Osoba bez koje ste ostalo bi to sigurno želela za vas.
Poštujte dečji senzibilitet
Sandberg je mislila da će njena deca mnogo teže podneti gubitak oca, nego što je to na kraju bio slučaj. Deca, naime, imaju drugačiji mehanizam suočavanja sa gubitkom i lakše se oporavljaju od odraslih. Međutim, treba da im u tom procesu pružite podršku, slušate ih uvažavate njihove ideje i dozvoljavate im da nastave napred, onako kako to mogu.
Priznajte da možete da naučite kako da volite ponovo
Mnogi sebi ne dozvoljavaju da ponovo potraže ljubav nakon gubitka voljene osobe. Neki osećaju jaku grižu savesti i pri samoj pomisli da im se dopadne neko novi. Međutim, morate dozvoliti sebi da ponovo osetite ljubav. Nastaviti dalje ne znači da ste prestali da poštujete i marite za partnera kog ste izgubili – to znači da dozvoljavate sebi da živite.
A šta ako je neko vama blizak izgubio nekoga?
Nije lako nositi se sa smrću, čak i kad pogodi nekoga koga smo tek posredno poznavali. Međutim, od ključnog je značaja da pružite podršku dragoj osobi koja je pretrpela veliki gubitak. Pritom, treba da imate u vidu sledeće stvari:
Zovite stvari pravim imenom
Sandberg kaže da ju je iznenadilo to što je njene kolege, nakon smrti muža, uopšte nisu pitale kako se oseća. Međutim, kasnije je shvatila da većina ljudi ne zna kako da pruže podršku ožalošćenima i da se tema smrti u savremenom društvu generalno izbegava.
Ona kaže da bi joj mnogo više značilo da su je ljudi, umesto rutinskog pitanja „Kako ste?“, pitali „Kako si danas?“ jer bi to značilo da razumeju da svaki dan nakon gubitka nosi sa sobom uspone i padove. Objavivši tu svoju misao na Facebook-u, dobila je mnoštvo poruka saosećanja, a mnogi njeni pratioci podelili su svoja iskustva.
Ne pitate „Mogu li nešto da uradim?“ – samo uradite.
Umesto da pitate ljude da li im je nešto potrebno, samo uradite to. Ispružena ruka ohrabruje ljude, bez obzira na to da li su pomoć tražili ili ne. Najgora stvar koju možete da uradite je da se u nečijem najtežem periodu u životu samo izgubite.
***
„Opcija B“ je, uprkos tome što govori o žalosti, optimistična knjiga. Kako Sandberg kaže, „dodir sa smrću, može odvesti ka novom životu“, ali kako i sama priznaje, „taj zaokret nije jednostavan“.
U dugačkoj Facebook objavi koju je napisala 30 dana nakon smrti muža, kada se u judaizmu okončava period žalosti za izgubljenim supružnikom i iz koje je zapravo iznikla knjiga, između ostalog stoji:
„Jedan prijatelj iz detinjstva, koji je sada rabin, rekao mi je nedavno da najmoćnija molitva koju je ikada pročitao glasi: ’Ne daj da umrem, dok sam još živ’. Pre gubitka muža ne bih mogla da je razumem. Sada mogu.
Kada se tragedija dogodi, ona nam pruži izbor. Možete se predati ništavilu, praznini koja ispunjava vaše srce, pluća, sputava vašu sposobnost da mislite ili čak dišete. Ili, možete pokušati da pronađete značenje. U poslednjih 30 dana provela sam mnoge trenutke izgubljena u tom ništavilu i znam da će i mnoge buduće trenutke progutati ta beskrajna praznina. Ali uvek kad mogu, želim da odaberem život“.
