Živimo u džungli informacija, a ljudski um može da obradi samo par u jednom trenutku. Bombardovani smo desetinama hiljada informacija svakog trenutka. Posao, porodica, prijatelji, televizija, internet…Koliko je lepo isključiti se iz toga, pa makar na trenutak, jel da?
Nikola Tesla je stvarao u tišini. Sam sa sobom isključen iz „realnog“ sveta, oslobođen svega što „mora“ prelazi u svet gde je sva kreativnost i gde se stvaraju čuda. On je zamišljao svoje uređaje u glavi, pre eksperimentisanja. Ideju o motoru/generatoru naizmenične struje dobio je 1882. godine, tokom šetnje, pa je sliku skicirao u pesku. Na isti način je između 1887. i 1888. godine patentirao oko 30 izuma.
Nikola Tesla je to objasnio ovako: „Moj mozak je samo prijemnik. U univerzumu postoji srž iz koje dobijam znanja, snagu i inspiraciju. Nisam još došao do tajne te srži, ali znam da postoji. Moj metod stvaranja je drugačiji. Ja ne žurim da radim. Kada dobijem ideju, prvo počnem da je gradim u svojoj mašti, pravim poboljšanja i upravljam uređajem u svojoj glavi. Kada uspem da dam oblik svemu što podrazumeva moj izum, kada ga poboljšam na sve načine koje mogu da zamislim i kada više ne vidim ni jednu manu tek onda stvaram finalni proizvod svog mozga.“
Ja bih rekao da je važno da znamo da to funkcioniše, a ne kako funkcioniše i da svako može sebi da dozvoli da bude u tišini, sam sa sobom. Svako može u tišini da se poveže sa kreativnom svešću koja je veća od njega. Samo je pitanje da li to hoćemo ili „moramo“ da živimo u „realnom“ svetu.
Pretpostavlja se da su geniji, poput Da Vinčija i Ajnštajna svoje ideje dobijali i realizovali ih na sličan način.
Kao odrasli, mi uglavnom živimo u svesnom umu. Ova virtuelna stvarnost koju nazivamo „realni“ svet je odvojena jednim korakom od sveta beskrajnih mogućnosti. Ljudi se lako zaglave u ovoj kutiji „realnog“, te lako skliznu u ono što bi Henri Dejvid Toro nazvao „životom tihog očaja“.
Kada se isključimo iz analitičkog razmišljanja mi uskočimo u svet neograničenih slika, osećanja, simbola pokreta i energije. Kao u snu ili igri, u tišini možete ići bilo gde iz bilo kog mesta. Sve što je fiksirano u stvarnom svetu postaju promenljive, slobodne za generisanje novih obrazaca i identiteta.
U tišini se privremeno isključe filteri „realnosti“ svesnog uma, a ulazimo u svet beskrajne kreativnosti nesvesnog uma. U tišini postoji svet mašte, gde je sve moguće. Kao dete koje kada nema sa kim da se igra, odluta u svojoj mašti na predivno mesto gde nađe sve što mu je potrebno za igru. U tišini nas čeka moćna kreativnost i tu se čuda dešavaju, ako je prihvatimo kao dete poklon.
Kao izvor beskrajnih mogućnosti u tišini nalazimo nove vizije, identitete, ideje. Bez obzira na situaciju u kojoj se nalazimo, u tišini nalazimo vizije koje su bez ograničenja. Tišina nam daje mnogo novih uvida i različite puteve. Tišina razigrava naš um i kreira izbore.
U tišini je kreativna moć, a ona opet nije realna dok ne postoji u „realnom svetu“. Dokle god postoji bezbroj ideja i mogućnosti u tišini, ništa od toga nije važno dokle god se ne pojavi u „realnom svetu“. Biti kreativan genije znači realizovati svoje snove. U „realnom svetu“ je potreban dobar „oslonac“ da bi neko bio stvarno kreativan. Potrebno je mnogo uslova, poput zdravlja, kontakata, veština, emocionalne ineteligencije, planova, posvećenosti.
Veza između „realnog sveta“ i „sveta moćne kreativnosti“ mora biti stalno otvorena. Kanal između ta dva sveta mora biti otvoren da bi život bio kreativan i avantura vredna življena. Ako je veza prekinuta onda se život svodi na puko preživljavanje, ego takmičenje, životarenje…
Tišina je svaki trenutak koji ste proveli sami sa sobom, a da osim misli koje dolaze i odlaze ne postoji ništa. Dozvolite sebi da uživate u tišini i da pronađete odgovore na pitanja koja uporno tražite napolju u „realnom svetu“.
